Od De Go­lo­vog ot­po­ra ula­sku Bri­ta­ni­je u EU, pre­ko ne­spo­ra­zu­ma u mo­ne­tar­noj po­li­ti­ci, i na kra­ju do pri­jet­nje da će na­pu­sti­ti EU, Bri­ta­ni­ja i osta­tak EU su mi­nu­lih 60 go­di­na pro­la­zi­li kroz tur­bu­lent­ne od­no­se.
Ovih da­na čel­ni­ke kam­pa­nje za iz­la­zak iz EU ra­že­stio je pred­sjed­nik USA Ba­rak Oba­ma. Do­pu­to­vao je u Lon­don i su­ge­ri­sao je osta­nak Bri­ta­ni­je u EU. Uz­vra­tio mu je gra­do­na­čel­nik Lon­do­na Bo­ris Džon­son, li­der kam­pa za iz­la­zak, op­tu­živ­ši ga za hi­po­kri­zi­ju.
„Ču­dan je pa­ra­doks da pred­sjed­nik USA, ze­mlje ko­ja ni­kad ne bi ni po­mi­sli­la da di­je­li su­ve­re­ni­tet ni sa kim ni oko če­ga, sa­vje­tu­je da još du­blje bu­de­mo umet­nu­ti u EU”, iz­ja­vio je gra­do­na­čel­nik Lon­do­na. Ili, na­sta­vlja da­lje, po­pu­lar­ni Bo Džo, „Ame­ri­ka, ko­ja je od­bi­ja­la da pla­ća mje­sta za par­king vo­zi­la svo­je am­ba­sa­de u Lon­do­nu i tak­su od 8 fun­ti dnev­no za ula­zak autom u pr­ve dvi­je zo­ne Lon­do­na, sa­da su­ge­ri­še da Bri­ta­ni­ja na­sta­vi da pla­ća 350 mi­li­o­na fun­ti ne­delj­no bi­ro­kra­ti­ji u Bri­se­lu”.
Uz to, kri­zi u euro zo­ni ne na­zi­re se rje­še­nje. Bo­ris Džon­son li­der kam­panje za iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz EU pi­še u štam­pi da EU po­sta­je gi­gant­ska ma­ši­na za uni­šta­va­nje rad­nih mje­sta.
Osam go­di­na na­kon što je kri­za u euro zo­ni eks­plo­di­ra­la, oči­to je da je pro­blem struk­tur­ne, a ne ci­klične pri­ro­de. U Grč­koj, Špa­ni­ji, Por­tu­ga­li­ji, i do­ne­kle u Ita­li­ji, ge­ne­ra­ci­je mla­dih su žr­tvo­va­ne i sa­da su „na so­ci­ja­li”. Gr­ci ne mo­gu da ot­pla­ću­ju svoj dug, a ita­li­jan­ske ban­ke ima­ju „cr­nu ru­pu” od 360 mi­li­jar­di eura. Špa­ni­ja i Por­tu­ga­li­ja di­šu sa­mo za­to sto su „pri­klju­če­ne na apa­ra­te” MMF-a i Svjet­ske ban­ke. I kao od­go­vor na sve ovo EU pla­ni­ra „vi­še Evr­o­pe”, tj. fi­skal­nu i po­li­tič­ku uni­ju u ko­ju bi Bri­ta­ni­ja ne­iz­bje­žno bi­la uvu­če­na. Evrop­ska ko­mi­si­ja (Vla­da) že­li no­vi pri­stup za­ko­nu o pre­du­že­ci­ma, za­ko­nu o imo­vi­ni i za­ko­nu o za­po­šlja­va­nju. Sve će to do­brim di­je­lom “iz­bi­ti iz ru­ku” ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma. Tre­nut­no je u Bri­ta­ni­ji 60% za­ko­na na­met­nu­to iz EU. Ima tu i kon­tra­dik­tor­nih evrop­skih za­ko­na, ko­ji gu­še bri­tan­ski na­čin ra­da, mno­go ko­šta­ju, a ma­lo do­no­se.
Ako bi Bri­ta­ni­ja osta­la iz­van EU, umje­sto što ša­lje sva­ke ne­dje­lje u Bri­sel 350 mi­li­o­na fun­ti, (što je no­vac bri­tan­skih po­re­skih ob­ve­zni­ka), taj nov­ce bi tro­ši­la na svo­je pri­o­ri­te­te. Bo­ris Džon­son i Majkl Gou, dvi­je naj­i­stu­re­ni­je fi­gu­re u kam­pa­nji za iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz EU, pred­la­žu da se taj no­vac tro­ši pri­je sve­ga na Na­ci­o­nal­ne zdrav­stve­ne uslu­ge (NHS) , iz­grad­nju i opre­ma­nje no­vih bol­ni­ca kao i za pi­o­nir­ska na­uč­na is­tra­ži­va­nja u po­je­di­nim obla­sti­ma.
Gla­sa­njem za iz­la­zak iz EU Bri­ta­ni­ja tre­ba da sto­pi­ra da­va­nje svog nov­ca EU bi­ro­kra­ti­ji u Bri­se­lu ko­ja ni­ka­da do sa­da ni­je iza­bra­na na de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma. To je ba­ca­nje nov­ca na neo­d­go­vor­ne, ra­sip­nič­ke i ne­u­spje­šne in­sti­tu­ci­je iz Bri­se­la.
Kao su­ve­re­na ze­mlja Bri­ta­ni­ja je pre­pu­sti­la pre­vi­še kon­tro­le Evrop­skoj uni­ji, kon­tro­le nad eko­no­mi­jom, kon­tr­o­le nad jav­nim slu­žba­ma, i oko ključ­nih od­lu­ka ko­je uti­ču na sva­ko­dnev­ni ži­vot Bri­ta­na­ca. Šta je Bri­ta­ni­ja do­bi­la od to­ga? Ogro­man pri­liv mi­gra­na­ta iz osta­lih ze­ma­lja EU ko­ji ne mo­že da kon­tro­li­še, pri­liv ko­ji pra­vi ne­iz­dr­živ pri­ti­sak na jav­ne slu­žbe, ško­le, bol­ni­ce, do­ma­ćin­stva, na tr­ži­šte rad­ne sna­ge i oba­ra­nje ci­je­ne ra­da.
Bri­ta­ni­ja ni­ka­da ne­će mo­ći da kon­tro­li­še pri­liv mi­gra­na­ta iz osta­lih ze­ma­lja dok ne na­pu­sti EU jer, slo­bo­da kre­ta­nja da­je auto­mat­sko pra­vo sva­kom gra­đa­ni­nu EU da ži­vi u Bri­ta­ni­ji. Ako Bri­ta­ni­ja na­pu­sti EU, to će najprije bi­ti zbog mi­gra­na­ta.
Ve­ze sa EU spre­ča­va­ju Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo da se fo­ku­si­ra na ra­stu­ća tr­ži­šta u uspo­nu, tr­ži­šta Ki­ne i In­di­je. Iz­la­zak iz EU omo­gu­ćiće da Bri­ta­ni­ja pre­u­smje­ri svo­je me­đu­na­rod­ne ve­ze. Umje­sto pre­pu­šta­nja bri­tan­ske tr­go­vi­ne bri­sel­skoj bi­ro­kra­ti­ji, Bri­ta­ni­ja bi iz­la­skom po­vra­ti­la svo­ju sto­li­cu u Svjet­skoj tr­go­vin­skoj or­ga­ni­za­ci­ji a ti­me bi bi­la od ve­ćeg uti­ca­ja na pri­ja­telj­sku sa­rad­nju ši­rom svi­je­ta.
O eko­nom­skim pi­ta­nji­ma ,kao čla­ni­ca Evrop­ske uni­je, u sva­kom tre­nut­ku Bri­ta­ni­ja mo­že bi­ti pre­gla­sa­na od stra­ne gru­pe ze­ma­lja iz tzv. euro blo­ka. Naj­be­zbjed­ni­je za Bri­ta­ni­ju je da na­pu­šta­njem EU po­vra­ti pot­pu­nu kon­tro­lu nad svo­jom eko­no­mi­jom, ko­ja je dru­ga po sna­zi u Uni­ji.
Oni ko­ji ubje­đu­ju gla­sa­če u Bri­ta­ni­ji da iza­đu iz EU za­la­žu se za no­ve od­no­se iz­me­đu Bri­ta­ni­je i EU ba­zi­ra­ne na slo­bod­noj tr­go­vi­ni i pri­ja­telj­skoj sa­rad­nji. Gla­snjem za na­pu­šta­nje EU Bri­ta­ni­ja će okon­ča­ti do­mi­na­ci­ju evrop­skoh za­ko­na, te ob­no­vi­ti u pot­pu­no­sti svoj su­ve­re­ni­tet i de­mo­kra­ti­ju. Ka­žem de­mo­kra­ti­ju, jer Bri­tan­ci su ogor­če­ni što im o de­mo­krat­skim pra­vi­li­ma i za­ko­ni­ma go­vo­re ni­kad de­mo­krat­ski iza­bra­ne bi­ro­kra­te iz Bri­se­la. Ni­je­su pro­šli de­mo­krat­ske iz­bo­re već su ime­no­va­ni.
Pre­vi­še je za­ko­na na­pi­sa­no iz­van gra­ni­ca Bri­ta­ni­je, pa on­da iz Bri­se­la dik­ta­tom pro­sli­je­dje­ni na pri­mje­nu u UK. Umje­sto Evrop­skog su­da prav­de, sud Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva mo­ra po­sta­ti su­ve­ren po­no­vo.
U taboru za iz­la­zak iz EU tvr­de da je ši­re­nje stra­ha od gu­blje­nja rad­nih mje­sta u slu­ča­ju iz­la­ska pre­tje­ra­no. Stal­no se pro­vla­či ci­fra od tri mi­li­o­na rad­nih mje­sta ko­ja su skop­ča­na s EU. Tom ši­re­nju stra­ha sna­žno su pri­bje­gli oni ko­ji za­stu­pa­ju osta­nak u EU. Mo­ra se pri­zna­ti da je tre­nut­no baš taj strah nji­hov ve­li­ki sa­ve­znik.
Ali, u taboru za iz­la­zak iz EU sma­tra­ju da ini­ci­ra­njem in­ve­sti­ra­nja kroz sma­nje­nje po­re­za kom­pa­ni­ja­ma i dru­gih olak­ši­ca Bri­ta­ni­ja mo­že funk­ci­o­ni­sa­ti iz­van EU isto kao kao i Nor­ve­ška.
Da bi Bri­ta­ni­ja pro­spe­ri­ra­la ni­je joj po­treb­na EU. Re­ci­mo, po­nov­nim uklju­či­va­njem sa Ko­mon­vel­tom mo­že do­bi­ti bar ono­li­ko ko­li­ko do­bi­ja iz EU.
Si­ja­nje stra­ha o od­li­vu ka­pi­ta­la ta­ko­đe je be­smi­sli­ca. Lon­don će i da­lje bi­ti vo­de­ći fi­nan­sij­ski cen­tar iz­van EU, a ban­ke će i da­lje že­lje­ti da za­dr­že svo­je di­rek­ci­je u Bri­ta­ni­ji zbog ni­skih po­re­skih sto­pa.
Od Bri­ta­ni­je bi u sko­roj bu­dućno­sti mo­glo biti za­tra­že­no da pru­ži do­pri­nos stva­ra­nju ar­mi­je Evrop­ske uni­je. Po­sto­je in­di­ka­ci­je da bi An­ge­la Mer­kel mo­gla tra­ži­ti od bri­tan­skog pre­mi­je­ra do­zvo­lu za to kao kom­pen­za­ci­ju za ne­ke dru­ge kon­ce­si­je. Bi­la bi to ero­zi­ja ne­za­vi­sne voj­ne si­le Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva, če­mu se tre­ba od­luč­no su­prot­sta­vi­ti, sma­tra­ju pri­sta­li­ce iz­la­ska.
Is­hod re­fe­ren­du­ma u Bri­ta­ni­ji 23. ju­na kraj­nje je ne­iz­vje­stan. Svi su iz­gle­di da će bi­ti pre­sud­ni gla­so­vi bi­ra­ča ko­ji su tre­nut­no neo­d­luč­ni.

Pi­še: Dra­go­ljub Pa­vi­će­vić